Poruka o zdravlju može zvučati uverljivo jer je šalje osoba kojoj verujete. Ipak, poverenje u pošiljaoca ne govori da li je tvrdnja tačna. Pre deljenja otvorite originalni sadržaj i proverite šta se zaista tvrdi, ko to tvrdi i na osnovu čega.
Cilj nije da sami postanete medicinski recenzent, već da prepoznate kada nedostaju podaci potrebni za zaključak.
Prvo pretvorite objavu u jedno pitanje
Odvojite tvrdnju od fotografije, emotivnog naslova i komentara. Zapišite je običnim rečima: „Tvrdi se da ovaj proizvod sprečava određenu bolest.“ Zatim potražite dokaz baš za tu tvrdnju. Tekst o sastavu proizvoda nije automatski dokaz njegovog dejstva.
Sačuvajte direktan link i datum kada ste ga pogledali. Snimak ekrana može izostaviti autora, napomenu ili deo rečenice koji menja značenje.
Proverite autora, svrhu i datum
MedlinePlus predlaže proveru izdavača, izvora, finansiranja i ažurnosti zdravstvenih sadržaja. Potražite podatke o autoru i stručnom pregledu, a zatim otvorite navedene izvore. Ako stranica nešto prodaje, pogledajte da li su reklama i objašnjenje jasno razdvojeni.
Prodaja sama po sebi ne dokazuje da je sve netačno, kao što ni beli mantil na fotografiji ne potvrđuje stručnost autora. Važno je da možete pratiti kako se od dokaza došlo do tvrdnje. Nov datum objave takođe ne znači da su izvori novi.
Kada piše „studija je pokazala“
Proverite na kome je istraživanje sprovedeno i šta je mereno. Nalaz na ćelijama ili životinjama nije isto što i potvrđeno dejstvo kod ljudi. Pogledajte da li tekst navodi ograničenja i da li rezultat druge vrste istraživanja predstavlja kao gotovu preporuku.
NCCIH kontrolna lista za zdravstvene vesti posebno pita da li su učesnici slični osobama kojima se savet upućuje, koliko je istraživanje trajalo i da li postoje drugi nalazi. Jedna studija retko je dovoljna za konačan zaključak.
Izmišljeni primer: kako nastaje preveliko obećanje
Zamislite objavu: „Novo istraživanje dokazuje da napitak X štiti srce.“ Otvoreni izvor, međutim, opisuje laboratorijsko ispitivanje jednog sastojka, bez davanja napitka ljudima. U tom primeru naslov je napravio dva skoka: sa sastojka na ceo proizvod i sa laboratorijskog nalaza na ljudsko zdravlje.
Razuman zaključak nije ni „napitak sigurno radi“ ni „svako istraživanje je prevara“. Zaključak je uži: priloženi dokaz ne podržava konkretno obećanje iz objave. Primer je izmišljen i ne odnosi se na određeni brend ili stvarnu studiju.
Šta ako ne možete da procenite izvor?
Ostavite pitanje otvorenim. Rečenica „Ne znam da li ovo važi za mene“ korisnija je od nagađanja. Za razgovor sa lekarom ili farmaceutom napravite kratku belešku:
- Koja je tačna tvrdnja i gde je objavljena?
- Šta vas u vezi s njom zanima ili brine?
- Da li biste zbog nje promenili nešto u postojećoj nezi ili terapiji?
Nemojte menjati propisanu terapiju samo na osnovu objave. Ako niste sigurni u pouzdanost informacije, MedlinePlus savetuje da je ne prosleđujete drugima.
Kako odgovoriti osobi koja vam je poslala savet?
Možete napisati: „Hvala što misliš na mene. Otvorio sam izvor, ali ne vidim dokaz za obećanje iz naslova. Sačuvaću pitanje za stručnu osobu.“ Takav odgovor ostavlja prostor za razgovor bez podsmeha i bez širenja neproverene tvrdnje.
Korisna navika je mala: pre deljenja zastanite i otvorite izvor. Kada informacije nisu dovoljne, odlaganje zaključka je sasvim dobar rezultat provere.