Vlažnost vazduha i zdravlje: Koje vrednosti se smatraju optimalnim?

Možda vam vazduh u domu deluje normalno, ali vlažnost može da pokaže drugačiju situaciju.

Na zdravlje ne utiču samo ishrana, san i druge životne rutine, već i uslovi u prostoru u kojem svakodnevno boravimo. Kada je vlage premalo, mogu se javiti suvo grlo, iritacija očiju i suva koža. Kada je ima previše, češće se pojavljuju kondenzacija i buđ. Zato je optimalna vlažnost vazduha važna i za osećaj prijatnosti i za zdravlje.

Šta zapravo znači relativna vlažnost vazduha?

Relativna vlažnost vazduha pokazuje koliko vodene pare ima u vazduhu u odnosu na količinu koju on može da zadrži na određenoj temperaturi. Izražava se u procentima. Na njenu vrednost utiču i temperatura i aktivnosti u domu. Kuvanje, tuširanje i sušenje veša mogu da povećaju vlagu. Sa druge strane, grejanje tokom zime često doprinosi tome da vazduh postane suv.

Zato se vlažnost tokom dana može menjati. Razlikuje se i od prostorije do prostorije. Vrednosti nisu iste ni tokom cele godine, jer na njih utiču temperatura, grejanje i vremenski uslovi. Upravo zbog toga nije dovoljno proceniti je samo po osećaju. Najjednostavnije je izmeriti je higrometrom i pratiti kako se vrednosti menjaju.

Koja je optimalna vlažnost vazduha u domu?

Ne postoji jedna vrednost koja mora da bude ista u svakom domu i tokom cele godine. Ipak, postoje granice koje mogu da posluže kao dobar pokazatelj. Kao praktičan cilj, EPA preporučuje relativnu vlažnost od 30% do 50%, uz održavanje ispod 60%. CDC u smernicama za sprečavanje buđi savetuje najviše 50% tokom dana. Ovi procenti su smernice za uslove u prostoru, a ne granice za dijagnozu bolesti. Prilikom merenja možete se orijentisati ovako:

1. Ispod 30% – vazduh je previše suv i može da izazove neprijatan osećaj u očima, nosu, grlu i na koži.
2. Od 30% do 50% – preporučeni je raspon za većinu domova.
3. Preko 50% do 60% – vrednost je iznad poželjnog raspona; pratite koliko dugo traje i smanjite izvore vlage.
4. Iznad 60% – vlagu treba smanjiti, naročito ako se takve vrednosti ponavljaju ili dugo traju. Dugotrajna vlaga pogoduje buđi i grinjama.

Važno je i koliko dugo se određena vrednost zadržava. Jedno kratko povećanje nakon tuširanja ili kuvanja obično nije isto što i stalno visoka vlažnost u prostoriji.

Šta se dešava kada je vazduh previše suv?

Niska vlažnost se naročito često javlja tokom grejne sezone. Vazduh tada može da deluje neprijatno, čak i kada je temperatura u prostoriji odgovarajuća.

Suvoća se može osetiti na koži, usnama, očima, nosu i grlu. Kod nekih ljudi može da pojača već postojeću osetljivost disajnih puteva. Zato suv vazduh nije samo pitanje komfora, posebno ako u takvom prostoru provodite veliki deo dana.

Ne treba, međutim, pokušavati da vlagu povećate bez kontrole. Cilj nije što viši procenat, već održavanje vrednosti u odgovarajućem rasponu.

Zašto je srednji raspon najprijatniji?

Raspon od 30% do 50% koristan je cilj za kontrolu vlage i izbegavanje izrazite suvoće. Ipak, orošavanje zavisi i od temperature površine: kondenzacija nastaje kada vlažan vazduh dođe u dodir sa dovoljno hladnom površinom. Zato ni očitavanje unutar preporučenog raspona ne isključuje problem na hladnom prozoru ili zidu. Manja kratkotrajna odstupanja posmatrajte zajedno sa trajanjem, tačnošću merenja i stanjem prostorije.

Mnogo je važnije pratiti šta se dešava tokom dana i da li se optimalna vlažnost vazduha uglavnom održava bez velikih i dugotrajnih odstupanja.

Šta se dešava kada ima previše vlage?

Višak vlage često prvo primetimo na prozorima. Staklo se orošava, a kapljice se mogu zadržavati i na drugim hladnim površinama. Ako takvi uslovi traju, mogu se pojaviti vlažni uglovi, neprijatan miris i buđ.

Visoka vlažnost vazduha pogoduje grinjama i stvaranju uslova za razvoj buđi. To može da bude posebno neprijatno za osobe sklone alergijama, bez obzira na uzrast. Kod odraslih i dece mogu se javiti ili pogoršati alergijske tegobe, a ako sumnjate na alergije kod beba, uzrok tegoba treba da proceni pedijatar. Sam podatak o vlažnosti ne potvrđuje alergiju.

Kako održavati vlažnost vazduha na zdravom nivou?

Vlažnost se najlakše kontroliše kada znate šta je u domu najviše menja. Redovno provetravanje može da pomogne, posebno nakon kuvanja i tuširanja. Aspirator koji odvodi vazduh napolje i ventilacija u kupatilu mogu da smanje zadržavanje vodene pare. Kada je spoljašnji vazduh veoma vlažan, samo otvaranje prozora možda neće sniziti vlažnost; prema potrebi koriste se klima-uređaj ili odvlaživač. Treba obratiti pažnju i na sušenje veša u zatvorenom prostoru. Velika količina mokrog veša može brzo da poveća relativnu vlažnost vazduha. Tokom zime je, sa druge strane, važno pratiti da li grejanje čini vazduh previše suvim.

Higrometar može da pokaže da li ove mere daju rezultat. Ako se višak vlage ipak stalno vraća, samo otvaranje prozora možda neće biti dovoljno. Tada treba razmotriti dugoročnije rešenje za razmenu vazduha. Sistemi koje nudi SHV System mogu pomoći u kontroli ventilacije i uslova u zatvorenom prostoru.

Važno je da ne pokušavate da povećate ili smanjite vlažnost nasumično. Prvo izmerite stanje, a zatim reagujte prema vrednostima koje se redovno pojavljuju.

Ako koristite ovlaživač zbog suvog vazduha, pratite higrometar i održavajte uređaj prema uputstvu proizvođača. EPA savetuje da se ovlaživanjem ne prelazi 50%, uz redovno čišćenje i promenu vode. Prljav rezervoar može biti izvor mikroorganizama.

Kako da prepoznate da vlažnost u domu nije dobra?

Higrometar omogućava merenje relativne vlažnosti, dok stanje prostorije može ukazati na potrebu za dodatnom proverom. Neki znaci ukazuju na višak vlage, dok drugi češće prate suv vazduh.

Obratite pažnju na sledeće:

• orošavanje prozora koje se često ponavlja;
• vlažne uglove i tamne tragove na zidovima;
• miris vlage ili pojavu buđi;
• suvo grlo i nos, naročito ujutru;
• suve usne, kožu i oči;
• osećaj da je vazduh težak ili neprijatan.

Jedan znak ne mora odmah da znači da postoji ozbiljan problem. Ipak, ako se više njih često ponavlja, vredi izmeriti vlažnost vazduha u domu u nekoliko prostorija. Posebno obratite pažnju na spavaću sobu, kupatilo i kuhinju. U njima se uslovi često razlikuju, pa jedno merenje u dnevnoj sobi ne mora da pokaže stanje u celom domu.

Kada problem sa vlagom zahteva više od provetravanja?

Provetravanje može da pomogne kada se vlaga povremeno poveća zbog kuvanja, tuširanja ili sušenja veša. Međutim, nije svaki problem moguće rešiti otvaranjem prozora.

Ako se kondenzacija stalno vraća, zidovi ostaju vlažni ili se buđ pojavljuje na istom mestu, potrebno je pronaći uzrok. Na pojavu vlage u stanu mogu da utiču izolacija, unutrašnja temperatura i ventilacija, ali i prokišnjavanje ili curenje vode.

Važno je reagovati na vreme. Dugotrajna vlaga može da ošteti zidove i druge površine, ali i da pogorša kvalitet vazduha u prostoriji. Zato nije dovoljno ukloniti samo vidljive tragove buđi. Potrebno je rešiti i uzrok njenog ponovnog pojavljivanja.

Održavajte vlažnost pod kontrolom tokom cele godine

Vlažnost vazduha nije ista tokom cele godine, pa je korisno povremeno proveravati vrednosti u domu. Grejanje, vremenski uslovi i svakodnevne navike mogu lako da ih promene. Pospanost, slabija koncentracija i psihički umor nisu pouzdan pokazatelj vlažnosti i ne treba ih automatski pripisivati vazduhu u prostoriji. Održavanje optimalne vlažnosti vazduha pomaže da prostor bude prijatniji i da se smanji mogućnost pojave buđi, kondenzacije i neprijatne suvoće. Zato pratite promene i reagujte na prve znake problema.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera. Ako imate trajne zdravstvene tegobe ili izraženu buđ i vlagu u domu, obratite se odgovarajućem stručnjaku.

Naslovna fotografija: Ricardo Oliveira / Pexels.